thumb
Saveti

Digitalni identitet –

March 26, 2017

Tema svetskog  dana  prava potrošača: Izgradimo digitalni sveta kom potrošači mogu da veruju


Borimo se za prava u četiri važna segmenta ove oblasti :

 

  • Pravo na pristup i izbor digitalnih usluga,
  • Mogućnost online reklamacije,
  • Pravo na celovitu i istinitu informaciju
  • Sigurnost podataka na internetu.

 

Činjenice:

40% Svetske populacije je danas na internetu u poređenju sa  1% koji je zabeležen 1995. godine

U najmanje razvijenim državama sveta manje od 10% populacije ima pristup internetu, u najrazvijenijim zemljama ovaj procenat je 80%

Do 2020. godine 52% svetske populacije će biti na internetu

Telefonu je trebalo 75 godina da dođe do 50 miliona ljudi, fejsbuku je trebala jedna godina, a instagramu samo 6 meseci

U toku 2015. godine online prodaja je iznosila   1.55 triliona us dolara

72% ljudi ne zna koje informacije o njima kompanije sakupljaju preko interneta

U 2015. godini preko pola biliona digitalnih ličnih dosijea je izgubljeno ili ukradeno

Na sajtu međunarodne organizacije potrošača Consumer International možete proveriti svoje znanje o digitalnom svetu
 

 

 

 

Piše
Amanda Long, Direktorka Consumer International


Ideja da ljudi na jednostavan način mogu da dokažu svoj identitet preko interneta, putem digitalnog identiteta, nije nova, ali je do sada bila uglavnom korištena od strane vlada država koje žele da građanima omoguće pristup javnim servisima. Austrijanci mogu na primer da koriste odobrenu aplikaciju na svojim pametnim telefonima ili pametne kartice kako bi se prijavili za određene naknade, poreske prijave ili pristup zdravstvenoj zaštiti.


Digitalni identitet je način na koji pojedinci mogu da dokažu svoj identitet na mreži,  na primer, aplikanti za posao kojima je potrebno da dokažu svoj rezidencijalni status ili čak kvalifikacije. On se povezuje sa kontrolnim sistemom identiteta koji može da potvrdi da je lice tog identiteta ono koje kaže da jeste  - i na internetu i lično. To znači da ljudi mogu da koriste svoje digitalni identitet za pristup uslugama ili proizvodima bez potrebe da fizički budu prisutni I da pokažu  dokumenata, kao što su pasoši, izvodi iz knjige rođenih, vozačke dozvole ili račune za komunalije.

Digitalni identitet može da predstavlja sveobuhvatno rešenje za više miliona ljudi kojima je praktično blokiran pristup mnogim stvarima koje mogu da unaprede kvalitet njihovog života. Bez tradicionalnih oblika dokumentacije, transakcija kao što su iznajmljivanje smeštaja, otvaranje računa u banci ili ugovor sa provajderom mobilne telefonije su nemogući.


On takođe može rešiti probleme potrošača u razvijenijim tržištima, gde god je identitet problem. Prema provajderu digitalnog identiteta: " Verifikacija starosti na mreži će sprečiti maloletne korisnike da otvaraju  neprikladne naloge na društvenim mrežama, i osigurati da maloletnici ne mogu da pristupe sadržaju za odrasle. Ovo bi pomoglo onlajn maloprodaji da potvrdi da je neko ima pravo da kupi robu čija kupovina podleže starosnim ograničenjima, kao što su DVD, kompjuterske igrice, alkohol, cigarete i noževi "(Yoti)

Digitalni identitet potencijalno može doprineti finansijskoj inkluziji, koje se smatra jakim putem za izlazak iz siromaštva - ili nas u najmanju ruku ubrzava tom cilju. Svetska banka ima program posvećen identitetu i finansijskoj inkluziji, ID4D - " koji pomaže zemljama u analizi problema, u idejnim rešenjima, i implementira nove sisteme za povećanje broja ljudi sa zvaničnom identifikacijom i razvoju uticaja celokupnog sistema identifikacije".

Za neke ljude, naravno, obim koji bilo koji centralizovani sistem identiteta ima za nadzor vlada I diskriminaciju, predstavljaće oprez za uplitanje u digitalni sistema identiteta. Sa velikim oprezom na umu, šta je to što učimo od pionirskim koraka koje vlade preduzimaju u istraživanju digitalnog identiteta a može biti korisno za začetak potrošačkih aplikacija?

 

Britanski program za verifikaciju digitalnih identiteta je razvio set Potrošačkih i Privatnih Principa kao vodič u praksi. Ovakvi tipovi radnih okvira će biti veoma važni jednako kao što implikacije ove tehnologije mogu biti značajne. Ukoliko nije dizajniran imajući u vidu i adekvatnu zaštitu I ukoliko nije adekvatno regulisan:

-Individualna privatnost može biti u opasnosti, tj. lični podaci za sve delove vašeg digitalnog postojanja koji se održava od digitalnih servisa ID verifikacije, kao sredstvo za potvrdu identiteta, dok vi imate vrlo malo ili nimalo kontrole o tome šta je prikupljeno I sačuvano, ili kako se koristi kako bi se odlučivalo u vaše ime. Ako se ne identifikuje ko ima prihod  tj. ko zarađuje zahvaljujući  sakupljanju ličnih podataka potrošača onda će se rizici po privatnost nastaviti.

- Postoji opasnost od nedostatka izbora za potrošače. Vrlo je moguće da kritična masa može da se formira od  ljudi koji koriste određeni  servis digitalnog identiteta što znači da se on onda efikasno nameće svima. To bi moglo da znači manje konkurencije između servisa za  Digital ID verifikaciju,  i takođe slabljenje prava potrošača na zaštitu. U ovom scenariju, brzina kojom je određena usluga usvojena od strane mase ljudi, može da znači da je mogućnost da se proveri servis i reformišu  rokovi i uslovi servisa  smanjena.  Pojedinac koji je rasčistio sa ovim, I koji servis vidi kao jedini način da pristupi proizvodu, može da se složi sa  uslovima I rokovima sa kojima se  inače, da ima više vremena I izbora, ne bi složio.

- Takođe možemo da vidimo situaciju u kojoj je jednoj osobi  potrebno više digitalnih identiteta, kako bi pristupila nizu usluga jer  kompanije  mogu da ne prepoznaju iste provajdere.

- Model odgovornost za digitalni identitet je takođe složen. Na primer, da li trebaju provajderi digitalnog identiteta  biti odgovorni za akcije obavljene na osnovu  provere autentičnosti  koju oni daju?

Sa toliko potencijala za potrošačku korist i značajne pretnje koje istovremeno dolaze iz ove oblasti, potrošačke organizacije moraju da izgrade svoju stručnost po ovom pitanju, tako da mogu da utiču na privatni sektor  uporedo sa razvijanjem sistema digitalnog identiteta. Potrošačke organizacije su u dobroj poziciji da izvuku pouke na postojećoj praksi u javnom sektoru, kao i potrebu za poverenjem i zaštitu potrošača u digitalnim sistemima kako bi povoljno uticali na industriju u povoju.