thumb
Vesti

Kada ti umesto cigle, taksa padne na glavu

October 21, 2015

 

APOS traži odlaganje početka primene odredbi Zakona o javnim medijskim servisima, koje se odnose na plaćanje takse u visini od 500 dinara do početka 2017. godine. APOS je svojevremeno ulagao napore da se spreči donošenje Zakona sa takvim članovima koji određuju naplatu kroz takse, poput oporezivanja građana, obraćali smo se i našim narodnim poslanicima, preko poslaničkih grupa - nismo uspeli.

 

Nažalost, u to vreme, i reakcija građana Srbije je izostala. A sada, kada je došao trenutak primene tih članova, polje za delovanje je veoma ograničeno. Zato sada tražimo odlaganje. Na osnovu Zakona o javnim medijskim servisima, od 1. januara 2016.godine počinje primena odredaba koje se odnose na finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa. Finansiraće se preko taksi, čija visina treba da bude jedinstvena na celoj teritoriji Republike Srbije i kako je navedeno ne može iznositi više od 500 dinara.

 

Naše pravo na kvalitet

Ako bismo se bavili analizom i pričom kako je, po ovom pitanju u zemljama EU, ili da idemo čak do Sjedinjenih Američkih Država, onda bismo morali, radi objektivnog informisanja potrošača, da iznesemo i zarade građana tih država, pa da uzmemo u ozir i kvalitet TV programa. Kada građani plaćaju porez na dohodak ili porez na pokretnu ili nepokretnu imovinu, oni to čine iz razloga određene dobiti koju su ostvarili. Dobit u smislu zarađene plate za uloženi rad, lepo opremljene kuće za novac kojim su je kupili ili placa na kome su tu kuću sagradili, obradive površine koju su kupili ili nasledili, dobijenog novca ili automobila putem igranja igre na sreću i slično. Za sve ove primere su delimično ili u potpunosti sami donosili odluke i birali sadržaj istog. Ako se plaća neka republička taksa organu uprave, onda se dobije odgovarajući dokument za uzvrat (izvod, prijava i drugo) A šta se dobija plaćanjem takozvanog poreza, iliti kako to zakon kaže - takse za TV pretplatu. Ne dobijamo sadržaj koji želimo, jer nas niko nije ni pitao šta tačno želimo. Ko odlučuje kako treba da izgleda programski sadržaj od javnog interesa? Ako su se skupile snage da se sada, u cilju sprovođenja zakona i plaćanja TV pretplate, čelnici okupljaju u tri velika grada Srbije i kako kažu transparentno raspravljaju o ceni -  zašto se do sada nisu sastajali u više gradova Srbije i pitali svoje platiše, kakav program treba pružiti najmlađima, tinejdžerima, roditeljima i penzionerima?


Plaćanje kablovske mora umanjiti taksu

Predlažemo da se najpre sa kablovskim operatorima dogovore na koji način će od cene paketa usluga koje pruža kablovski operator, korisnicima umanjiti cenu buduće takse. Zatim, predlažemo da se što pre usaglasi protok i mogućnost signala programa RTV Vojvodine, kako bi svi stanovnici Srbije, imali mogućnost gledanja istog. Jer, RTV Vojvodina se u nekim delovima istočne i zapadne Srbije može gledati, a u nekima ne.


Gde je reciprocitet?

Na osnovu Zakona je određeno da će se sredstva prikupljena po osnovu takse uplaćivati se na podračun RTS i RTV otvorenog kod Uprave za trezor. Sredstva uplaćena na području Republike Srbije van teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodina  prihod su RTS-a. A sredstva naplaćena na području teritorije Autonomne pokrajine Vojvodina raspoređuju se tako da 70% uplaćenih sredstava se raspoređuje RTV, a 30 odsto uplaćenih sredstava se raspoređuje RTS. Da li to znači onda da će se program RTV Vojvodine gledati samo u Vojvodini, iako se do sada mogao gledati u Beogradu i nekim krajevima ostalog dela Srbije? Znaju li čelnici RTS-a pouzdano da ostali građani Srbije ne žele da gledaju program RTV-a?


Dosta su samo građani stezali kaiš

Lepo je živeti u zemlji koja ima nacionalnu televiziju sa višedecenijskim stažom. Kada kao obični građani posmatramo istorijat naše nacionalne televizije, možemo se zaista pohvaliti mnogim projektima i možemo biti ponosni što nas prepoznaju u celom svetu. Nažalost, naša država je u međuvremenu osiromašila, njeni građani se nalaze na začelju liste zemalja u okruženju, kao i zemalja EU, po visini ličnih dohodaka, tako da smo se svi zajedno: i nacionalna televizija, a i mi građani našli u tužnom kolu nesrećnika koji bi hteli da funkcionišu kao ekonomski bogat svet.  Ako smo sada, u 2015. godine uspeli bez rebalansa budžeta, iako je novac dat za finansiranje nacionalne televizije, hajde da vidimo kakva će nam onda biti naredna 2016.godina. Znači, Vlada je uspela da i sa tim davanjima nema rebalans budžeta. Ako svi podnosimo teret ekonomske krize i stabilizacije, onda to mora da učini i nacionalna televizija (generalni direktor RTS-a i svi ostali neka "stegnu kaiš" i neka razmisle o racionalizaciji svojih kapaciteta).